ВУЧИЋЕВ ЛЕГАЛОВ МАТ БЛОКАДЕРИМА
Пише: Спасоје Томић
Све је почело као наивна игра, као покушај аматера да изазову велемајстора на партију без да знају правилашаха . Са транспарентима умјесто фигура, са паролама умјесто потеза, са збрком у главама умјесто стратегије блокадери“су кренули у свој велики поход против човјека који већ деценију и по игра на табли на којој они не знају изнорве да насложе ни фигуре.
Вучић хладнокрван као гранит сједио је за својом невидљивом шаховском таблом. Није журио, није се обрушавао, није узвраћао виком на вику, насиљем на насиље. Само је гледао, мјерио и чекао онај један потез којим се све мијења. И кад је дошао тренутак, одиграо је оно што ће политички аналитичари звати „Легалов мат уживо“.
Док су „блокадери“ мислили да га гурају у ћошак, он им је, као искусан шахиста, поставио замку од три потеза. Дозволио им је да „побједе“ у првој фази , да затворе улице, да се сликају за медије, да повјерују у своју снагу. А онда је у тишини повукао коња, отворио дијагоналу и ударио тамо гдје су најслабији, у легитимитет и у смисао. У тренутку кад су били најгласнији 15 марта , већ су тада добили шах.
То није био само политички потез, то је била лекција из стратегије. Она иста лекција коју је Легал, француски шаховски мајстор из 18. вијека, задао својим самоувјереним противницима, жртвујеш краљицу, да би дао мат у два потеза. Вучић је пустио да мисле да побјеђују, да се окупе и објаве тријумф, а онда их је срушио сопственом инерцијом.
И ту се одиграо Легалов мат, из привидне слабости родила се апсолутна доминација. Док су његови противници расправљали на друштвеним мрежама ко је „издајник“ и ко „јунак“, он је већ затворио партију и отворио нову. Њихова гласна бука није могла надјачати звук пада фигуре, пада који је донио мат.
А најзанимљивије је што већина њих није ни схватила шта им се догодило. Умјесто да признају пораз, они и даље траже оправдања у „медијима“ и у „репресији“. Не схватајући да су пораз сами режирал, јер у политици, као и у шаху, не побјеђује онај ко прави највише потеза, него онај ко види најдаље.
Док су они играли кратку партију у којој нису видјели даље од носа , он је играо партију која ће ући у историјске уџбенике . А онај ко игра историјски не мјери потезе по данима, него по деценијама. И кад једном направи мат, он није само за овај дан него се дуго памти.
Зато ће се ова епизода памтити као Вучићев легалов мат блокадерима, симболична лекција свима који мисле да се држава руши на раскрсници и да се власт мијења мегафонима, виком, срџбом и медијским манипулацијама оркестрираним из региона и неких страних амбасада. Али држава, оно што они не знају као и шах, има своја правила. А Вучић их зна све и игра их боље од било кога.
Related
