DOMAĆI STOČARI MOGU UTOVITI I VIŠE OD 10 MILIONA SVINJA

DOMAĆI STOČARI MOGU UTOVITI I VIŠE OD 10 MILIONA SVINJA

Imajući u vidu kapacitete za svinjarsku proizvodnju, tov svinja može biti znatno veći i, po nezvaničnim procenama, domaći stočari mogu utoviti i više od deset miliona svinja, za čiju ishranu Srbija ima proizvodne kapacitete. Ipak, doći do preko deset miliona svinja podrazumeva dugotrajan sistemski rad, ističu stručnjaci. 

”Naša zemlja više uveze svinjetine nego što utovi”, kaže docent sa Departmana Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu za stočarstvo dr Dejan Beuković. – Prošle godine uvezli smo najviše svinjetine iz Evropske unije.

On pominje podatke Republičkog zavoda za statistiku po kojima je prošle godine naša zemlja imala oko 340.000 krmača i utovila oko 2,7 miliona svinja, što je u odnosu na 2017. godinu 4,1 odsto manje.

”Da stvari idu nabolje pokazuje i podatak da je samo u Vojvodini u proteklih sedam godina umatičeno više od 200.000 kvalitetnih priplodnih grla, što je u proseku oko 30.000 godišnje”, ističe dr Beuković. – Ipak, krajnji bilans uspeha kada je u pitanju tehnologija gajenja nam govori da uspešna proizvodnja mora biti sa najmanje 21 tovljenikom po krmači godišnje jer samo tako može se očekivati ostvarivanje zarade. Trenutno na mnogo farmi u Srbiji krmače daju 15,5-16 tovljenika godišnje, što je nerentabilno i nekonkurentno u poređenju s evropskim farmama.

Dr Beuković kaže da, imajući u vidu kapacitete za svinjarsku proizvodnju, tov svinja može biti znatno veći i, po nezvaničnim procenama, domaći stočari mogu utoviti i više od deset miliona svinja, za čiju ishranu Srbija ima proizvodne kapacitete, koji se, kada je stočna hrana u pitanju, ogledaju u više od tri milona tona kukuruza.

Nepovezanost i neorganizovanost veliki izazov za stočare

”Procenjuje se da u Srbiji postoji oko 40 praznih objekata u kojima je svojevremeno organizovan tov životinja i koji bi ponovo brzo mogli biti u funkciji. Ipak, doći do preko deset miliona svinja podrazumeva dugotrajan sistemski rad”, ističe dr Dejan Beuković. – Mali stočari pojednično ne mogu mnogo doprineti izvozu jer ozbiljni aranžmani zahtevaju ujednačenost, kontinuitet kvaliteta i kontinuitet količine. Jedina perspektiva za male prozvođeče je udruživanje i klasterski pristup. Naš farmer izbegava ulazak u ozbiljne asocijacije i međusobna povezivanja, kao i povezivanje sa klaničarima i proizvođačima stočne hrane. Uglavnom su nepovezani i neorganizovani, što je velika barijera za ispunjenje ozbiljnih izvoznih ugovorenih kvota.

Ali dr Beuković kaže da država radi na tome da podstakne razvoj svinjarstva putem subvencija za kvalitetna priplodna grla, koje su s početnih 5.000 dinara i današnjih 15.000, direktno doprinele održavanju visokog genetskog potencijala, posebno na farmama sa zaokruženim ciklusom proizvodnje.

Naša zemlja bi od 1. oktobra trebalo da ukine vakcinisanje svinja protiv klasične svinjske kuge, što bi trebalo da otvori vrata za izvoz svinjetine na tržišta Evropske unije.

Izvor: Dnevnik