Povodom obeležavanja stogodišnjice prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji u klubu „Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada u ponedeljak, 10. decembra u 13 časova, biće otvorena izložba Sedam žena, sedam delegata na Velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu 1918. godine. Izložba će trajati do 17. decembra.

Velika narodna skupština održana 25. novembra u Novom Sadu, pored toga što je bila demokratska jer je objedinila predstavnike različitih političkih partija, prvi put u ovom delu Evrope je dala pravo glasa ženama. Posle skupštine, žene u Srbiji nisu i formalno dobile pravo glasa. Prilika da učestvuju u političkom životu pružena im je tek 1945. godine. Bio je to prvi i usamljeni slučaj političke emancipacije žena na ovim prostorima. Da bi se žene izjednačile sa muškarcima i dobile puna politička prava moralo je proći još nekoliko decenija. Iako u tadašnjoj državi žene nisu imale pravo glasa, Bunjevke i Srpkinje su se za njega, na trenutak izborile.

757 delegata iz 211 opština, je izabrano voljom naroda na velikim zborovima u tim oblastima, nezavisno od nacionalne, klasne i polne pripadnosti. Jedini uslov je bio da je delegat navršio 20 godina. Do tada su u Austrougarskoj pravo glasa imali samo muškarci koji su plaćali porez. Tako je u tih 211 političkih opština izabrano i sedam žena koje su se isticale društvenim i humanitarnm aktivizmom u svojim sredinama: Milica Tomić, Mara Malagurski Đorđević, Katica Rajčić, Olga Stanković, Anastazija Manojlović, Manda Sudarević i Marija Jovanović.  One su pre sto godina svojim pravom glasa na Velikoj narodnoj skupštini utrle put emencipaciji žena u ovom delu Evrope. Iako su nosile evropski duh i postavile temelje rodnoj ravnopravnosti, o njima i njihovim delima danas se malo zna. Ostalo je malo istorijskih zapisa, osim o Milici Tomić i Mari Malagurski Đorđević.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Vojvodjanskih Vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Vojvodjanskih vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Vojvodjanskih Vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vojvodjanskih Vesti se možete obratiti ovde: admin {at} vojvodjanskevesti {dot} rs.