Naš današnji sagovornik je redovni Prof. dr Veselin Dickov,spec. MD, PhD, direktor Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata u Novom Sadu.

Razlog da sa gospodinom Dickov pokrenemo ovaj serijal je to što je on na čelu ustanove koja se brine o zdravlju našeg najvrednijeg blaga, naše budućnosti, naše dece. 

Gospodine Dickov, da upoznate čitaoce Vojvođanskih vesti, kažite nam reč dve o početcima rada Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata u Novom Sadu. 

Začeci rada na zdravstvenoj zaštiti studenata poklapaju se sa osnivanjem prvih fakulteta u Novom Sadu 1954. godine. Osnivanjem Poljoprivrednog i Filozofskog fakulteta javila se potreba za organizovanjem  zdravstvene zaštite studenata, pa je krajem 1954.godine pri školskom dispanzeru u Novom Sadu počela da radi zdravstvena služba za studente. Studentska poliklinika osniva se u Novom Sadu 1955. godine kao ogranak Studentske poliklinike Beogradskog Univerziteta, kao samostalna radna organizacija pri Univerzitetu u Novom Sadu osnovana je 28.03. 1961. godine rešenjem Univerziteta broj 5/2. U to vreme počinje da se sprovodi konkretna preventivna  zdravstvena zaštita jer od tada pored sistematskih pregleda studenata za useljenje u studentske Domove počinju da se obavljaju i sistematski pregledi studenata prve i treće godine studija. Savet Univerziteta u Novom Sadu u svojstvu osnivača doneo je 31.10.1968. godine odluku da se Studentska poliklinika konstituiše i nastavi rad kao Dom zdravlja studenata Univerziteta u Novom Sadu. Nakon izmena Zakona i utvrđivanjem vrste i mreže zdravstvenih Ustanova na teritoriji AP Vojvodine 1991. godine Dom zdravlja studenata odlukom Saveta Univerziteta menja naziv u Zavod za zaštitu zdravlja studenata.  Prošle godine Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata u Novom Sadu obeležio je jubilej – 55 godina od osnivanja. Skupština Grada Novog Sada 1992. godine preuzima osnivačka prava i od tada Zavod nosi naziv Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata Univerziteta u Novom Sadu u skladu sa važećim propisima. 

Prof dr Veselin Dickov

Koje vidove zdravstvene zaštite pružate studentima?

Zdravstvena zaštita studenata obuhvata program primarne i sekundarne prevencije, tj.dijagnostičko – terapijski rad. Primarna uloga je planiranje, organizovanje i realizacija zdravstveno preventivnih programa, dakle programa na očuvanju i unapredjivanju zdravlja, ali Zavod ima i značajnu ulogu u ranom otkrivanju i efikasnom lečenju bolesti. 

Molim vas, možete li objasniti kroz koje službe je organizovan rad u Zavodu?

Zavod je organizovan kroz Službu za opštu medicinu, Odeljenje za unapređenje i očuvanje zdravlja, Odeljenje za laboratorijsku dijagnostiku, Službu za specijalističko konsultativnu delatnost, Odeljenje za zdravstvenu zaštitu žena, Službu za stomatologiju i Službu za pravne, ekonomsko finansijske, tehničke i druge slične poslove.

Kao uspešan menadžer, da li imate predloge za unapređenje kvaliteta stručnog rada zaposlenih u Zavodu?

Predlog programa za unapređenje kvaliteta stručnog rada neraskidivo je vezan za sve delatnosti Zavoda u smislu maksimalnog korišćenja ljudskog potencijala i opreme, ali je takode neraskidivo vezan za edukaciju i stručno usavrsavanje zaposlenih radnika Zavoda, na svim nivoima. Plan za unapređenje kvaliteta stručnog rada odnosi se na sve zaposlene u Zavodu. Angažovanje i senzibilizacija prijemnog osoblja u zdravstvenim ustanovama je od posebne važnosti i neophodna je. Činjenica, da se prvi utisak pacijenta ili studenata o zdravstvenoj instituciji obično formira na osnovu prvog susreta sa prijemnim osobljem. Dalje, građenje poverenja između pacijenata i zdravstvenih radnika nastavlja se koz ključne principe interakcije koji nalažu da je potrebno odnositi se prema svakom pacijentu korektno i sa poštovanjem, da je potrebno prilagoditi razgovor individualnim potrebama, interesima i okolnostima, da je potrebno imati pažljiv pristup u toku uzimanja anamneze, da je potrebno posvetiti se primarnim interesima studenata.

Neophodno je i važno studentima dati podršku,  ponuditi prijateljski razgovor i pregled a ukoliko je potrebno, na najbolji i najefikasniji način lečiti stanja koja mogu prerasti u ozbiljniju bolest. Koliko je tek potrebna podrška mladoj osobi u trenucima zabrinutosti i kriza, kada mlad čovek traži izlaz iz svojih problema i koliko je važno (ako je to potrebno) povezati je dalje sa drugim institucijama nije neophodno posebno isticati. Mladost predstavlja period optimalnog zdravlja, najvećih bioloških mogućnosti u kome preovladavaju prolazna akutna stanja i najniže stope morbiditeta i mortaliteta. 

Zavod raspolaže sa respektabilnom bazom podataka, da li možete da nam bliže objasnite koliko studenata koristi vaše usluge?

Na Univerzitetu u Novom Sadu studira oko 60. 000 studenata na privatnim Univerzitetima još oko 17.000 što ukupno čini 77.000 studenata koje u ovom trenutku Zavod medicinski opslužuje. Od tog broja mnogi dolaze na studije iz drugih krajeva , stanuju u studentskim domovima i hrane se u studentskim restoranima. U cilju očuvanja i unapređivanja zdravlja u zdravstvenoj politici većine zemalja sveta, dat je prioritet ovoj populacionoj grupi.. U našoj zemlji, studenti do navršene 26 godine života, se nalaze u kategoriji obavezih vidova zdravstvenog osiguranja, sa svim prinadležnostima koje proističu iz toga.Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata se u postojećoj mreži zdravstvenih ustanova nalazi u kategoriji Zavoda. 

Kako bi definisali zdravstveno stanje novosadskih studenata?

Analizom kretanja zdravstvenog stanja studenata u Novom Sadu praćenja sistematskih pregleda svih studenata I i III godine studija, morbiditetne statistike sa kurativnih pregleda, mogu se izvući sledeći zaključci:

Morbiditet i mortalitet u ovoj populaciji je direktno u funkciji zdravstvenog ponašanja, bilo da je ono zdravo, odnosno da doprinosi očuvanju i unapredenju zdravlja bilo da je rizično, odnosno ono koje ugrožava zdravlje. Istraživanja zdravstvenog ponašanja rađena medu studentima, ukazuju na visok procenat studenata koji ima neki zdravstveni rizik u svom ponašanju (oko 60% redovno ili povremeno konzumira alkohol, 20% puši cigarete, često menjaju seksualne partnere, veliki je broj onih koji se ne bavi nikakvim vidom fizičke aktivnosti, naročito pripadnice ženskog pola – oko 60%, preko 30% studenata muškog pola ima prekomernu  je gojazno, dok svaki drugi studenat ne uzima redovno dnevne obroke…..)

Od bolesti, najzastupljenija su akutna oboljenja respiratornog trakta, naročito njenih gornjih partija, oboljenja mokraćno-polnog sistema (najčešća dijagnoza Cystitis), slede zarazne i parazitarne bolesti u čijoj strukturi naročito u ginekologiji (55%) i dermatovenerologiji (75%) dominiraju infekcije izazvane hlamidijom i druge infekcije prenete polnim putem. Visoko rangirane su i povrede. Za 30-35% naših studenata neophodna je korekcija vida. 

Koji su po Vama prioriteti u radu i razvoju Zavoda u narednom periodu?

Najvažnije javno zdravstvene funkcije Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata su:

  • Nadzor nad zdravstvenim stanjem studenata
  • Zdravstveno vaspitanje studenata kroz programe „vaspitanja za zdravlje“ u samom Zavodu kao i na fakultetima i u studentskin domovima
  • Istraživanje i dijagnostika zdravstvenih problema i rizika u sredini gde žive i studiraju.
  • Edukacija, osnaživanje i mobilizacija studenata za unapređivanje i očuvanje zdravlja (obrazovanje za zdravlje, stavovi i ponašanje, javno-zdravstvene akcije za negovanje zdravih stilovia života…)
  • Obezbeđivanje kvalitetnih uslova za pružanje individualnih zdravstvenih usluga u skladu sa definisanim potrebama kroz rad savetovališta za: reproduktivno zdravlje, DPST i prevenciju HIV/AIDS-a, mentalno zdravlje i ukoliko postoje mogućnosti i druga….
  • Adekvatna organizacija, efikasnost i kvalitet rada u svim službama uz izradu Protokola rada službe
  • Obezbedenost adekvatnog, kompetentnog i edukovanog kadra
  • Uključivanje samih studenata u proces rada kao partnera (Orijentacija ka zdravstvenim uslugama i službama „prijateljski naklonjenim ka mladima“)
  • Saradnja sa sektorima prosvete, socijalne zaštite kao i NVO ..
  • Obezbeđenost adekvatnih uslova za grupaciju mladih (studenata) sa posebnim potrebama.

Uz Grad Novi Sad, kao osnivača Zavoda za zaštitu studenata, o vašem obaveznom finansiranju brine i Republika Srbija, da li planirate još neke izvore finansiranja?

S` obzirom da zdravstvena zaštita studenata do navršene 26 godine života, po postojećem zakonu o zdravstvenom osiguranju spada u kategoriju obaveznog vida zdravstvenog osiguranja, osim specijalisticke stomatološke zdravstvene zaštite, finansiranje tog dela zdravstvene zaštite bi se i dalje obezbedjivalo kroz Ugovor sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje. Posebno bih se zahvalio Gradu Novom Sadu i gradonačelniku Milošu Vučeviću, kao i Gradskoj upravi za zdravstvo, koji su uspeli da prepoznaju zahteve i potrebe zavoda i da nam pruže u svakom trenutku neophodnu  materijalnu podršku.

Realizacijom specifičnih, prihvaćenih projekata na prevenciji zdravlja studenata, kroz njihovo finansiranje od strane domaćih i stranih zainteresovanih institucija, organizacija i agencija.

Pružanjem zdravstvenih usluga licima koja nisu opredeljena za lečenje u Zavodu i naplatom tih usluga po posebno utvrđenom cenovniku usluga, kao dopunski rad

Uštedama na troškovima kroz racionalizaciju organizacije rada, racionalizaciju u dijagnostičkim procedurama, potrošnji lekova, sanitetskog materijala, energenata i komunalnih usluga, redovno servisiranje opreme, smanjenju troškova nemedicinskih usluga.

Jedan od važnih zadataka naše ustanove je i umrežavanje i saradnja sa ostalim zdravstvenim institucijama koje brinu o zdravlju studenata u većim univerzitetskim centrima u Srbiji kao i zemljama u regionu, radi participacije ka projektima EU – IPA projektima. Razmena iskustava, nove ideja, razrada planova, inovacije i unapredenje rada bile bi stalne teme stručnih sastanaka sa kolegama iz drugih gradova. Takođe, potrebno je uspostaviti saradnju i sa studentskim poliklinikama i zdravstvenim centrima za studente u većim svetskim univerzitetskim centrima i gradovima. 

Imate preko 90 objavljenih publikacija, četiri obljavljene knjige iz oblasti zdravstvenog menadžmenta i organizacije rada zdravstvene službe, kako stižete sve to uz redovan posao koji obavljate?

Vidim dobro ste se pripremili za ovaj razgovor, uz puno ljubavi prema poslu kojim se bavim, nesebičnom podrškom i odricanjem moje porodice, iskreno, uz velike napore postižem sve to.

Nisam nikakav „Supermen“ jednostavno, ljubav i podrška najdražih čine svoje.

 

 

Za Vojvođanske vesti: Zoran Ivezić, Novi Sad, Srbija.