Selektor ženske bokserske reprezentacije Srbije
Marko Tubić u intervjuu za
Vojvođanske vesti govori o popularnosti ženskog boksa, utiscima sa Kupa nacija, ali i o narednim takmičenjima i postavljenim ciljevima.
Početkom godine je održan sedmi Kup nacija u boksu za žene i naša reprezentacija je osvojila tri zlatne i jednu srebrnu medalju. Koliko ste zadovoljni postignutim rezultatima?
Što se tiče sedmog Kupa nacija, to je jedan od najjačih ženskih turnira na svetu, a u Evropi je broj jedan. Imali smo 28 reprezentacija sa 3 kontinenta. Očekivanja su bila viša. Trebalo je biti bolje, međutim, naše dve takmičarke u eliti su doživele povrede i nisu mogle da učestvuju na tom turniru.
Kakva je perspektiva bavljenja ženskim boksom u Srbiji?
Ako savladate ovu veštinu kako treba i ako uspete da ispunite određene norme i kvalifikujete se na Olimpijske igre, a potom osvojite tamo medalju, perspektiva postoji. Sam takmičar stiče nacionalno priznanje i doživotu penziju, a takođe, postaje i zaslužni građanin države. A da ne pričamo o bavljenju profesionalnim boksom, gde su novčane nagrade znatno više.
Koliko je boks popularan među devojkama i kakav je njihov odnos prema ovom sportu?
Puno devojaka dolazi u klubove kako bi trenirale rekreativno, zbog svoje fizičke forme ili linije. U tim momentima one sazrevaju kako fizički, tako i mentalno. Tada se pojavljuje želja da zapravo počnu sa takmičenjima. Međutim, jako mali broj njih dolazi za željom da se takmiči.
Šta je potrebno uraditi kako bi se ženski boks popularizovao?
Ako gledamo ženski sport, možemo primetiti da je on u našoj državi marginalizovan. Što je slučaj i u svetu, možda je samo u skandinavskim zemljama izjednačen sa muškim sportom. Potrebna je bolja propaganda i veća zastupljenost u medijima kako bi se ovaj sport popularizovao.
Koliko država pomaže i ulaže u ženski boks?
Boks, kao i svi olimpijski sportovi, spada u olimpijsku porodicu. Ta olimpijska porodica je napravila neke odnose u samom finansiranju sporta. Na primer, kod nas je nekih 70 odsto sredstava upućeno ka muškom sportu, ostalih 30 odsto je trebalo da ide ka ženskom, mada mislim da je to mnogo skromnije. Uopšte, što se tiče sporta, ne pričam samo o boksu, mali broj devojaka se odlučuje da uđe u takmičarske pogone.
Kakvi su uslovi treniranja boksa?
To sve zavisi od organizacije i od toga u kom se klubu nalazite i kolike taj klub mogućnosti može da pruži svojim takmičarima. To je subjektivno, dakle od slučaja do slučaja.
Koja je ključna razlika između ženskog i muškog boksa?
Ako gledamo po AIBA pravilniku, tu nema neke velike razlike. Kao neko ko je prisutan u ženskom boksu, mogu da kažem da devojke mnogo ozbiljnije shvataju samu obuku tehnike i taktike i mnogo više slušaju. Sa druge strane, kod muškaraca dolazi do improvizacije kada savladaju te bokserske tehnike. Tako da ženski boks u očiju gledalaca deluje mnogo elegantnije i lepše.
Koji su planovi ženske reprezentacije za budućnost?
Predstoji nam nacionalni šampionat koji će se održati u Valjevu, nakon toga ćemo selektirati devojke za reprezentaciju. U maju imamo Mediteranske igre u Španiji, kao i Evropsko prvenstvo u Rumuniji do 23 godine. Prvi cilj nam je medalja sa Mediteranskih igara, jer nam je to put za Olimpijske igre.
Za Vojvođanske vesti: Aleksandra Mišković
Related
