Изложба Тиборa Лазарa Street Fightersi од 22. марта у Малом ликовном салону

Изложба Тиборa Лазарa Street Fightersi од 22. марта у Малом ликовном салону

Изложба Тиборa Лазарa Street Fightersi моћи ће да се погледа од 22. марта до 2. априла у Малом ликовном салону Културног центра Новог Сада, уз прописане мере заштите, или на линку Виртуелне галерије ликовног програма.

Street Fightersi 

„Дозволите ми да вам кажем једну ствар. У овом свету у ком ми живимо, 98 одсто свега што се данас гради и пројектује је чисто срање. Не постоји смисао за дизајн, нема поштовања према човечанству или према било чему другом. Оне су проклете зграде и само то.“

Frank Gehry, 2014

Тибор Лазар започиње свој нови опус скулпторских радова реферишући на стамбену архитектуру – на све оно што је одбачено, скрајнуто, заборављено, али и на оно што је срање. Узимајући као студију случаја своје место порекла, територију данашње Војводине са краја деветнаестог века, Тибор Лазар представља један истраживачко-уметнички рад, кроз који се провлаче кључне теме савремене уметности као што је пропитивање прошлости и идентитета, осећања припадности, поштовање према традицији и човечанству, али најважније, указује и на критику рушења урбаног сећања!

У градовима Војводине током 19. века су архитектонски објекти грађени као еклектичка мешавина неостилова, да би се почетком 20. века појавио и утицај сецесије. Међутим, већ половином 20. века у Војводини наступио је период међусобног ниподаштавања архитектуре, који и данас траје. Многе зграде које би требало да буду под заштитом – руше се, док се оне које имају јаку основу реконструишу, дограђују, преграђују: као на пример, високи плафони се спуштају како би направили места за још један спрат, а са фасада и кровне конструкције се скидају апсолутно сви облици фасадне пластике.

Као одговор на вишедеценијско брисање архитектонске традиције, Лазар се кроз иронични уметнички коментар супротставља не-стилском покрету! Он постаје уметник-fighter! Кроз серију борилачких скулптура (Street Fightersa!), Лазар скреће пажњу на нарушен историјски, урбанистичко-архитектонски амбијент наших простора. У духу еклектичке мешавине неостилова, његови Street Fightersi су попут Трансформерса, састављени (склепани!) од различитих одбачених делова фасаде типичне за 19. век. Састављени од низа различитих антропоморфних, зооморфних, флоралних и геометријских мотива, Street Fightersi заправо реферишу на фасадне композиције које су имале важну декоративну улогу и чиниле целовит иконографски корпус архитектуре, а људски ликови су често били и носиоци значења намене грађевине. Сада разрушена и рашчлањена, та значења налазе нова места појавности у скулптурама Тибора Лазара, међутим, Street Fightersi се не боре једни против других, већ се заједно сукобљавају са савременом архитектуром која све чешће настаје на брисању градитељског наслеђа.

Иако се наративни контекст Street Fightersa формира кроз дозу поп-арт хумора и ироније, овакав вид апропријације традиционалних архитектонских елемената и његова контекстуална измена отвара поље вишезначности и интерпретације у којој се несумњиво учитава носталгија и идеализација прошлости, али и оправдана и директна конфронтација данашњем агресивном транзиционом урбанистичком хаосу. Духовита реконтекстуализација фасадне пластике кроз карактере уличних бораца из популарне видео игрице Street Fighter, као и визуелна референца на франшизу играчака Трансформерс представља важан лични корак ка презервацији наслеђа, односно очувању сећања на естетски квалитет давних времена. На тај начин, Тибор Лазар кроз свој рад указује на важну улогу историје уметности, архитектуре и популарне културе као уметничке али и научне дисциплине која изучава нашу уметничку и културно–историјску баштину, непокретно културно благо!

                                                    Андреа Палашти

                                       

                               

Тибор Лазар је рођен 1980. године у Бечеју. Основне (2004) и мастер (2008) студије завршио на Академији уметности у Новом Саду. Учесник постдипломског програма у Ecole Cantonale d’Art du Valais, Sierre, Швајцарска (2006/2007) и резиденцијалног програма у GLO’ART, Ланакен, Белгија (2016).

Самосталне изложбе:

2021. Галерија Godot, Будимпешта (у припреми)

2020. Савремена галерија, Суботица; Галерија Тихамер Добо, Кањижа

2016. Музеј општине Бачка Топола

2016, 2010. Градски музеј, Сента

2015. Галерија Forrás, Будимпешта

2015, 2006. Галерија СУЛУВ, Нови Сад

2014. Спомен кућа Than, Бечеј

2010. Галерија Круг, Бечеј

2009. Албион, Guelph, Канада

2008. Галерија Tableaux, Нови Сад

2007, 2006. Новосадско позориште, Нови Сад

2005. Народно позориште, Суботица

2004. ШОК Галерија, Нови Сад; Културни центар, Сента

2001. Клуб групе ПААД, Нови Бечеј

1999. Галерија Шипош, Бечеј