ОБЕЛЕЖЕН ДРУГИ МЕМОРИЈАЛ АЛЕКСАНДАР МИЈАНОВИЋ

ОБЕЛЕЖЕН ДРУГИ МЕМОРИЈАЛ АЛЕКСАНДАР МИЈАНОВИЋ

У суботу, 4. септембра 2021. организована је акција успона на Ртањ у спомен на трагично страдалог Новосађанина Александра Салета Мијановића крајем августа пре две године. Другу меморијалну акцију организовала је „Планинарско-рекреативна секција Нови Сад” чији је Мијановић био члан. За успон су се придружили и локални планинари ПСК Исток „Тимочки дивљаци” из Зајечара. За групе је био задужен велики број стручних водича и чистача. Меморијал је отворен минутом ћутања.

Подсећамо, Мијановић је страдао након 9 сати изјутра када се сам спуштао стазом Ситна стена која је била тек уцртана. По речима водича, у питању је најтежа стаза у Србији која служи искључиво за успон и ни случајно за силазак. Толико је стрма, да на дужних 4,5 км константног успона треба савладати 1230 м висинске разлике. Несрећни планинар је страдао на последњој трећини пута, могуће да се поклизао јер је падала киша. Због тога су водичи поново подсетили да се никада не треба кретати сам и да групу мора да чини најмање три члана. Такође упозоравају да не треба са интернета скидати непроверене трекове и веровати им без додатних информација.

Најспремнији део групе међу којима је и овај пут било и храбрих дама, кренуо је стазом Ситна стена. На месту где је планинар страдао положено је цвеће код спомен-плоче постављене прошле године. Остатак групе се на врх Шиљак попео јужном страном. Време је било изузетно, на врху је било довољно времена за одмор, медитацију, фоткање и уживање. На успону је било много породица са малом децом и кућним љубимцима, чак је једна беба спавала код маме у марами за ношење. Након уживања, обе групе су се вратиле јужном стазом до села Ртањ а после предаха и за Нови Сад.

Атрактивни Ртањ је између Бољевца и Сокобање чији је врх (1565 м) препознатљивог пирамидалног облика и припада карпатским планинама. Капелица Светог Георгија коју је 1936. подигла удовица у спомен на супруга Јулијуса Минха, трагично страдалог индустријалца који је држао ртањски рудник угља, константно је на мети трагача за благом, а више пута чак и минирана. Недавно је обновљен дрвени крст, људи доносе свеће, иконе, крстиће, бројанице и цвеће, а сама капела је прилично разрушена. Под Ртњем има и неколико рупа у којима скоро целе година има леда, својевремено смо уз стручну помоћ посетили Велику Порицу. Ртањски чај није мешавина чајева како многи мисле, то је планински чубар (вријесак) латинског назива Saturea montana.

Текст и фото: В. Раонић и секција НС;