Upravo okončani lokalni izbori u Crnoj Gori pružaju mnogo materijаla za analizu stručnjacima, ali i odličnu osnovu za izvlačenje pouka svim partijama učesnicama jer, učeći na sopstvenim greškama i propustima, sve mogu da poprave rezultat. Čak i DPS! Problem je, međutim, u tome što, za razliku od ostalih, DPS ne želi da čuje dobronamerne kritike, da promeni glavni tok svog delovanja i, shodno tome, osuđen je na dalje političko propadanje. Pođimo redom…
DPS: Politika, retorika, kadrovska rešenja i dominantne teme na izborima pokazale su da DPS nije shvatio nijednu poruku koju mu je biračko telo uputilo 30. avgusta 2020. godine. Interna istraživanja koja rade strane i crnogorske agencije listom pokazuju da SPC uživa veliki ugled kod građana Crne Gore i da i Srbi i Crnogorci u velikoj većini doživljavaju sebe vernicima SPC. Svakom ko racionalno politički rasuđuje i zna da sabira i oduzima jasno je da obrušavanje na SPC, konfrontacija, omalovažavanje i vređanje njenog sveštenstva mogu da dovedu samo do pada postojećeg rejtinga, a nikako do konsolidacije. Ključna poruka 30. avgusta bila je da narod ne želi onakav Zakon o slobodi veroispovesti. I umesto da je DPS razumeo uzrok sopstvenog pada, nakon potpisivanja Temeljnog ugovora pokreće inicijativu za rušenje Abazovićeve vlade i navlači novi bes birača. Da je DPS mogao da nadiđe sopstveni ekstremizam, srbofobiju i mržnju prema SPC i „proguta žabu” zvanu Temeljni ugovor, nastavio da popunjava mesta po dubini svojim kadrovima, da u određenoj meri utiče na politiku vlade, njihov bi uticaj jačao, partija bi se oporavila i deo birača koji ih je ranije napustio upravo zbog ekstremizma prema SPC u određenoj meri bi im se vratio. Ipak, DPS nije mogao da prevaziđe sopstvenu ostrašćenost i sada su tu gde jesu, s izvesnom perspektivom daljeg survavanja rejtinga i uticaja. Suvišno je trošiti reči na izostanak kadrovskih reformi, ostanak na najvišim pozicijama ljudi umešanih u afere i koruptivne radnje… O tome je već napisano na stotine stranica.
Takođe, intelektualni tim koji u velikoj meri kreira ideološki profil DPS i političkog pola na čijem je čelu DPS-a, kontinuirano gura ovu partiju ka ekstremizmu i krajnjem polu političke desnice, na kojoj po pravilu širom Evrope za takve političke organizacije ostaju jednocifreni procenti. Čak i kada dosegnu između 25 i 35%, koalicioni potencijal im je ravan nuli, niko s njima ne želi da sarađuje, osuđeni su na tavorenje i stagnaciju koja se ubrzo pretvara u nazadovanje i marginalizaciju. Neki nesumnjivo obrazovani i vični peru poput Filipovića i Nikolaidisa, neki dosadni i najjevtiniji propagandisti protiv Bursaća – svima im je zajedničko da savetima, porukama i pristupom guraju DPS i satelite ka ekstremizmu, srbofobiji, kopanju što dubljih rovova prema „opskurnom” DF-u, „zlom” Beogradu, Srpskom svetu koji će pokoriti Balkan i Crnogorce i Bošnjake učiniti Kurdima ovih prostora. Umesto da se pokuša sa spuštanjem lopte, insistira se na sintagmi „Crkva Srbije” za SPC, na malignom uticaju Beograda koji je oličenje vaskolikog zla, etc. Teza o malignom Beogradu u kome vrhuška kupuje nekretnine i školuje decu, u kome se mnogi građani Crne Gore leče i školuju, u kome žive toliki prijatelji, kumovi i rođaci, gde DPS „disidenti” najvišeg ranga nalaze utočište i iz kog nam dolaze stotine hiljada turista čak i u najkritičnijim korona i ratnim vremenima i pune budžet Crne Gore, uprkos tome što ih nazivamo paradajz-turistima i tako dalje, očigledno su teze koje ne nalaze plodno tle u biračkom telu i koje DPS mogu samo da gurnu dublje u živo političko blato! Otuda, lideri tridesetoavgustovskih partija mogu da budu srećni ukoliko političke svetonazore DPS-a budu kreirali oni koji su to do sada činili i na način na koji su činili, jer će to biti put ka daljem survavanju DPS-a.
PES: Pokret Evropa Sad, odličan rezultat na lokalnim izborima duguje svom programu povećanja plata i penzija koji je deo birača prihvatio s oduševljenjem, dobrom i modernom kampanjom i činjenicom da predstavljaju nova lica na političkoj pozornici. Ipak, rukovodstvo Evrope Sad mora da bude oprezno i da ne upada u euforiju, jer i pored odličnog rezultata u Podgorici njihova pozicija u ukupnom broju glasova je pozicija broj 4. DPS je još uvek prvi, DF drugi sa oko 22%, demokrate treće sa oko 14% i Evropa Sad cetvrta, sa oko 13%. Osim plana o povećanju plata i penzija, lideri ove stranke moraće da ponude precizne i konkretne mere kako stići do realnog osnova za rečeno. Takođe, osim ekonomskih planova, nova stranka moraće da pruži biračima odgovore i na niz političkih pitanja vezanih za Otvoreni Balkan, na pitanje da li će se negovati politika Zdravka Krivokapića, animoziteta prema Beogradu, o tome da su „Vučić i Đukanović dva kraka jedne te iste hobotnice”, itd. Takođe, birači skloni Evropi Sad izvesno neće blagonaklono gledati na eventualne pokušaje da se duva u jedra idejama o separaciji MCP od SPC i slično, a tim idejama je bio sklon Zdravko Krivokapić koji, između ostalog, zbog toga i nije potpisao Temeljni ugovor sa SPC. Teze o tome da je kalkulisao i strahovao da bi mu vlada pala su apsurdne, jer čak i da mu je vlada zbog toga pala, stekao bi mnogo političkih poena. Uostalom, i Abazovićeva vlada je pala nakon potpisivanja Temeljnog ugovora, ali će on zlatnim slovima biti upisan u istoriju ovih prostora kao čovek koji je rešio jedno krupno pitanje na, pokazaće se, dugoročni boljitak svih! Ukoliko se ideološki do kraja profilišu i ne skrenu ka Zdravkovom srbofobnom obrascu, Evropu Sad čeka dalji rast i uticaj u biračkom telu Crne Gore. Neostrašćeni i odmereni Jakov Milatović već na samom početku iskazuje zrelost. Pozivanjem URE da učestvuje u pregovorima pokazuju političku dalekovidost; URA bez sumnje zaslužuje da bude deo vlasti u Podgorici, a pobednici od 30. avgusta treba da budu solidarni i komplementarni.
DF: Uprkos žestokim kritikama, stigmatizaciji i optužbama da su „ružni, prljavi i zli”, DF je ostvario odličan rezultat ostvarivši impresivnih 22% od ukupnog broja birača. Natpolovična većina u Budvi, 50% birača u Zeti i 36% u Pljevljima je rezultat koji je verovatno oduševio i najveće optimiste, mada su istraživanja ukazivala na dobre pozicije DF-a. Ne treba smetnuti s uma da DF već ima gradonačelnike Nikšića, Berana, Mojkovca i Budve, a da će sada imati svoje kadrove na čelu Zete, Pljevalja i Šavnika, što je respektabilan broj važnih opština. Liderima DF-a predstoji popravljanje odnosa s predstavnicima važnih međunarodnih činilaca, naročito s Vašingtonom. Potrebno je okrenuti list i iskazati spremnost za saradnju i razumevanje. Bilo bi neophodno iskazati nedvosmislen stav o tome da je DF za ulazak u EU. Takođe, bi trebalo nedvosmisleno iskazati stav o poštovanju svih međunarodnih obaveza i o tome da nikome ne pada na pamet da izvlači Crnu Goru iz NATO saveza i slično. Izuzetno mudro i u pravom momentu dolazi izjava Andrije Mandića o potrebi za pomirenjem. Takođe, umerenost i taktičnost pomoći će boljoj percepciji DF-a i na međunarodnim adresama. Proslava izbornih pobeda uz četničke pesme i slično stil je koji može samo da odmogne DF-u. Sjajni rezultati u gotovo svim opštinama biće zamajac za nove uspehe i uzlazni trend DF-a koji ima prostor i perspektivu za dalji rast i uticaj.
Demokratska Crna Gora – Aleksa Bečić i demokrate su u prvom obraćanju u izbornoj noći delovali pomalo kiselo, mada za tako nešto nije bilo nikakvog razloga. Ostali su na poziciji broj 3 u ukupnom biračkom telu, a na poziciji broj 2 u tridesetoavgustovskom bloku, što znači da su parlamentarni izbori održani juče, Aleksa Bečić bi ponovo bio predsednik skupštine. Njihovi rezultati su solidni u gotovo svim opštinama a nesumnjivo osvajaju mesto gradonačelnika Kolašina kao izuzetno važne opštine, naročito u svetlu turizma.
Čini se da je jasno da se biračima nije dopalo obaranje Abazovićeve vlade zajedno sa DPS-om odmah nakon potpisivanja Temeljnog ugovora, i to je nauk za ubuduće. Treba naglasiti izuzetnu operativnost i organizovanost demokrata u izbornoj noći, zahvaljujući kojima smo imali blagovremene podatke o svim opštinama i nismo bili osuđeni na samo jedan izvor! Retorika o zlom Beogradu iz koga će se upravljati Budvom očigledno nije našla plodno tle u crnogorskoj metropoli turizma u koju Beograđani i građani Srbije leti hrle. Bili paradjz-turisti ili predstavnici estrade, džet-seta i slično, oni čine Budvu bogatijom i pune njen budžet. Nema razloga da Bečić i drugovi drže gard prema Beogradu i Srbiji jer narod Crne Gore želi bolje odnose sa Srbijom, ako ništa drugo – zasigurno politički nije isplativo!
URA: Ukoliko bi se izbori za skupštinu održali danas, URA bi s partnerima osvojila jedan mandat više, tako da, uprkos većim očekvanjima u Podgorici, nema razloga za nezadovoljstvo. Rezultat URE u Baru je izuzetan i pokazuje da postoji prostor za rast za ovu partiju i do desetak procenata. Tridesetoavgustovci treba da imaju na umu da je njihovoj ukupnoj pobedi na ovim lokalnim izborima doprineo maestralni politički talenat i instinkt Abazovića, koji je u pravom trenutku pokazao građanima spisak funkcionera koji su dobili stanove i pomoć u povoljnim kreditima, dočim mnogo građana ima muku da pregrmi mesec. Takođe, izbacivanje Konjevića i Krivokapića iz vlade u predvečerje izbora dalo je psihološki podstrek ugnjetenima i ponižavanima mnogo decenija! Imajmo u vidu da se gospođa Rajzing Ranke nekoliko dana uoči izbora javno srela s Abazovićem, poslavši time znakovitu poruku svima. Abazović ima odlične odnose s Beogradom, Tiranom i Vašingtonom, dobre odnose s Briselom, SPC i MCP ga duboko uvažavaju zbog hrabrosti ispoljenoj u činu potpisivanja Temeljnog ugovora. Imajući sve rečeno u vidu, Abazović i URA biće nezaobilazan faktor u svim budućim dešavanjima na političkoj sceni Crne Gore. Ostaje enigma i nejasnoća zašto u većini opština, pa i u Podgorici, nisu nastupali u koaliciji sa SNP-om. To je bilo logično i prirodno rešenje i izbegao bi se ostanak ispod cenzusa, na primer SNP-a u Podgorici, a ostvarila bi se sinergija donekle raznorodnih birača ova dva činioca, naročito nakon njihove kvalitetne i plodotvorne saradnje u vladi.
SNP: Kao što maločas rekosmo, nejasno je zašto nije došlo do logične i prirodne koalicije SNP-a i URE, najpre u Podgorici kao i u mnogim drugim gradovima. Uprkos kiksu, to jest lošem rezultatu u Podgorici, SNP je ostvario pristojan rezultat gledano u celini. Da su održani republički izbori, cenzus bi bi premašen. Naročito je impresivan rezultat u Plužinama. Ipak, valja razmisliti, kada je o bliskoj budućnosti reč, o tome da se napusti hazarderski pristup i ipak nastupi u širim koalicijama. Nastup u koaliciji nije nikakva sramota, jer i mnogo snažniji igrači pribegavaju tome – DPS, demokrate, DF koji je sam po sebi koalicioni savez. SNP ima velike zasluge za potpisivanje Temeljnog ugovora, čvrsto partijsko jezgro i, uz racionalan i pragmatičan pristup predizbornom pozicioniranju, imaju dobru perspektivu na crnogorskoj političkoj pozornici.
Suma sumarum, sunce demokratije i slobode pomalja se nad velelepnim crnogorskim brdima, morem, gradovima i varošima. Ta zemlja bogata tradicijom, natopljena krvlju boraca za slobodu, ovenčana blistavom slavom Petrovića, u čijim temeljima obitava etos Marka Miljanova i nad kojom bdi najveći od svih pesnika na južnoslovenskim prostorima, Njegoš – tako nešto jamačno i zaslužuje!
Related
