Onima koji dugo prate politički život u Srbiji ponekad se učini da Srećko Mihailović, Demostat i slični analiziraju javno mnjenje već stolećima. I ničeovski rečeno, kao da svedočimo „večnom vraćanju istog“. Mesec dana uoči izbora u javnost izlazi Srećko koji opoziciji za koju svim srcem navija ne donosi sreću, već ih po pravilu zavede za Goleš planinu, poseje nade i iluzije, a onda ih surova postizborna stvarnost nemilosrdno probudi iz slatkih snova. Danas smo ponovo imali prilike da čujemo gospodina Mihailovića kako tvrdi da je opozicija nadomak pobede u Beogradu. Tako je bilo i prošli put pa uprkos tome što su se svi u opoziciji udružili, od zeleno – levih do Zavetnika rezultat je, bez prebega i menjanja dresova bio 56 – 54 u korist SNS-a i SPS-a. Nedovoljno upućenom javnom mnjenju ne objašnjavaju se precizno mehanizmi Dontovog količnika po kome se izbori u Srbiji uglavnom odvijaju još od Miloševićevog vremena pa do danas i po kome svi koji ostvare rezultat slabiji od 3% prelivaju svoje glasove najpre najjačoj stranci. Imati većinsko raspoloženje za ili protiv nečega ne znači i pobediti na izborima. Na primer Hilari Klinton je imala matematički, zbirno gledano više glasova od Donalda Trampa, ali je izborni sistem u SAD takav da je predsednik postao Tramp zahvaljujući boljem rezultatu u takozvanim ključnim državama etc. Govoreći o opoziciji, gospodin Mihailović ih tetoši tvrdeći da ne treba razbijati njihovo jedinstvo i da stranke desnice verovatno neće koalirati sa SNS-om u Beogradu. Konsultujemo li elementarnu logiku, dolazimo do sledećeg zaključka. Ako je ugaoni kamen i vododelnica desnih stranaka Francusko- nemački plan onda ne postoji nikakva logika da desnica uđe u koaliciju sa Đilasovom listom jer se na njoj nalazi 99% onih koji bi bespogovorno, promptno i bez ostatka prihvatili Šolc-Makronov plan. Kada je o Vučiću reč, on iako ga načelno prihvata, ne prihvata neke, za Srbiju ključne elemente kao što je na primer ulazak Kosova* u UN. Takođe, jasno je da aktuelna vlast pokušava da oteže, kupuje vreme, nametne najpre temu ZSO i slično. Prema tome, ako će stranke desnice birati „manje zlo“ to je svakako SNS, a ne Đilasovci. Ako žele čistunstvo do kraja, neće ući u koaliciju ni sa jednima ni sa drugima već će ostati u opozicionim klupama, a to znači da u Beogradu nema većine i da se izbori moraju ponoviti… bilo kako bilo najava Srećka, Demostata i sličnih istraživača javnog mnjenja o „padu Beograda“ počinje da podseća na dan mrmota ili već mnogo puta viđeni film koji se završava još jednim razočaranjem onih koji su pomislili da je „pad Beograda“ gotova stvar.
Related
