Vesela družina osvedočenih srbofoba i autošovinista okupila se na Petrovaradinskoj tvrđavi da seje mržnju prema sopstvenom narodu. Ništa neobično, reći će mnogi. Ipak, ovoga puta kreativnost pojedinih u mržnji prema svemu što ima srpski prerogativ, prevazišla je sve granice. Zaboravivši na Jasenovac, Jadovno, Oluju, Bljesak, Kravice i sijaset drugih monstruoznih zločina nad Srbima kako u prošlom tako i u tekućem veku, vesela družina na čelu sa Mladenovićem i Kandić ustremila je svoju kritičku sablju ka Novaku Đokoviću. Njegov greh, zbog koga ga valja valjda spaliti na lomači ili makar mu zabraniti nastupe do 2046. godine, sastoji se u tome što je slavio pobedu na Vimbldonu u danu kada se obeležavao zločin u Srebrenici! Ipak, valjda logika nalaže da Kokan, Nataša and comp. najpre osude i prozovu organizatore turnira u Vimbldonu jer su se drznuli da finale ovog znamenitog turnira zakažu za 9. juli, dakle dva dana uoči godišnjice srebreničkog masakra, jer je za očekivati da će dan, dva nakon toga svaki pobednik slaviti! Zaista, ko razuman može da tvrdi da jedna stvar isključuje drugu. Kako se izvlači logički zaključak i racionalno dolazi do tvrdnje da osoba koja se 11. jula raduje osvojenoj tituli, poslovnom uspehu, privatnom postignuću, pobedi kluba za koji navija… istovremeno nipodaštava i ne žali za žrtvama u Srebrenici. Naprotiv, potpuno je izvesno da Đoković kao i svaki normalan čovek nosi bol i pijetet prema svakom ubijenom čoveku kako u Srebrenici tako i drugde širom Planete. Ali to naravno ne znači da će njegove aktivnosti, rezultati i slavlja zamreti. Kada bismo utrnuli u sebi radost i sreću zbog pozitivnih stvari zato što su istovremeno datog datuma svirepo ubijeni nevini ljudi, teško da bi od 365 dana u godini ostao slobodan makar jedan. Koliko stradale dece u NDH, poklanih Jevreja, Roma, Srba i nepodobnih Hrvata, koliko ubijene dece u Iraku,Somaliji, Vijetnamu, širom Bosne i Hercegovine…koliko patnje i žrtava nedužnih ljudi u kolonijama koje su silom, ognjem i mačem držale zapadnoevropske zemlje koje sada predano drže lekcije o ljudskim pravima! A za istinskog kosmopolitu bol za ubijenim nevinim bićem jednak je, na primer – kako za onim stradalim mučenicima u Srebrenici, tako i za onim nesrećnicima kojima su, recimo, vadili bubrege u Žutoj kući na Kosovu i Metohiji. Problem sa Kokanom, Natašom and comp. je u tome što za njih postoji patnja za žrtvama stradalim od srpske ruke, dočim se za srpskim žrtvama suze ne prolivaju. Svakojaki koncerti, utakmice, proslave i manifestacije održavaju se u Srbiji, koincidencijom istog dana kada se dogodila Oluje ili pogrom nad Srbima na Kosovu i Metohiji, ali to našim srbofobnim prvacima nije smetalo niti će. Problem sa Đokovićem je u tome što se drznuo da bude Srbin. Takođe, problem je što godinama i decenijama dominira u belom, gospodskom, engleskom, visoko-cenjenom sportu. Problem je što kao takav u paramparčad ruši mit i stereotip o primitivnim, glupim, zaostalim i netalentovanim Srbima. Problem je što su njime oduševljene holivudske zvezde, britanska princeza i mnogi sportski velikani i na istoku i na zapadu. Dakle, nije problem u 11. julu, problem je što Đoković, kao takav, postoji i što na civilizovan, viteški i dostojanstven način pronosi slavu Srbije širom sveta!
Related
