ПЛАНИНАРИ ИЗ НОВОГ САДА ПОСЕТИЛИ МАНАСТИР ЈОВАЊА КОД ВАЉЕВА

ПЛАНИНАРИ ИЗ НОВОГ САДА ПОСЕТИЛИ МАНАСТИР ЈОВАЊА КОД ВАЉЕВА

Акцију успона на Стрмну гору са посетом манастиру Јовања код Ваљева, организовало је Планинарско друштво „Фрушка гора” из Новог Сада. У недељу, 24. 01. 2021. Новосађане су по сунчаном јануарском дану сачекали расположени домаћини из Планинарског друштва „Маглеш” из Ваљева.

Шетња је започета из парка на Јадру у чијем продужетку се пролази кроз Парк Пећина. Након Пећине се прелази пешачки мост на Колубари са ког се пружа фантастичан поглед на реке Јабланица и Обница које се спајају и тако настаје Колубара. Још неко време се пешачи крај Ваљевске пиваре дуж регионалног пута ка Бајиној Башти. Након што се прође кафана Код Боре у Седларима који припрема најпознатији роштиљ у овом делу Србије (између осталог и живу одн. тартар пљескавицу), група је скренула лево у мало насеље. После тога следи успон уз брдо до видиковца код крста. Дрвени крст је поломљен и сада лежи на земљи. Са видиковца се пружа фантастичан поглед на Ваљево, према Обреновцу и докле год поглед допире. Са друге стране шармирају чувена три врха Повлена и осталих ваљевских планина под снегом.

Након предаха и фотографисања, уследило је изненађење. Група од 80 планинара је дочекана и почашћена кафом и ракијом у домаћинству Радивоја Игњатовића Синка који је на Стрмној гори обновио стару кућу својих предака. Нашло се ту и ваљевске пршуте да се замези уз ракију од дрењка (дрењине). У мањим групама планинари су се сместили што на веранди, што на љуљашци са погледом на суседно брдо, неки уз вајат, чардак, трактор, на пањиће и троношце по дворишту. Уживало се на сунцу и заборавило на све обавезе и на време. Чуло се само блејање јагањаца.

После ове паузе, група је наставила необележеним стазама које познају само искусни локалци попут водича Драгана Пантелића. Уследило је спуштање према манастиру Јовања који се налази на свега 200–300 м од пута Ваљево – Бајина Башта. Игуман манастира је Михаило Биковић, брат нашег познатог глумца. Овај пут, на жалост путника намерника, игуман је био одсутан. Од водича смо сазнали да у манастир верници не долазе у великом броју, те да су свака помоћ и прилог добродошли. Будући да се литургија одржава сваког дана, верници могу послати име да се чита за здравље или упокојење на 40 литургија узастопно а детаље о томе видети на сајту. Иначе, литургија почиње у 9 сати изјутра.

Из књижице која се продаје у манастирској продавници, сазнајемо да је прво помињање манастира у 13. веку, још пре обнове Пећке патријаршије. Градња манастира припада једноставном рашком типу градње, такође је у истом стилу и датирању манастир Радовашница на Церу. Издужена припрата је дограђивана а најупечатљивији споља јесте кров од шиндре (дрвених летвица) на кубету. Приметили смо да летвице падају и да је потребна поправка овог јединственог дела грађевине.

Као фрескописац се помиње чувени средњовековни Лонгин Дечанац а живопис је више пута обнављан. У истој линији и истој надморској висини налазе се потопљена ваљевска Грачаница, Јовања и манастир Пустиња. Слава манастира Јовање је Рођење Св. Јована Крститеља која се празнује 7. јула. У порти се налази обновљена чесма из које богато точи изворска вода која уједно протиче кроз мали рибњак. Манастир је под заштитом као културно добро од великог значаја.

Након посете светињи, група се спустила на пут а затим попела на супротно брдо које се налази између река Јабланице и Обнице. Након 7 км се стиже у Ваљево, на заслужено окрепљење у ресторану Платани. О учесницима акције се старало више водича, помоћника и чистача. Држало се одстојање и коришћене су маске у складу са препорукама. Иако кратак, био је ово изузетно искоришћен јануарски дан.

Надамо се да ће ова репортажа мотивисати вернике, људе добре воље, породице и путнике да сврате у манастире Јовања и Пустиња, да дају прилог и са радошћу истраже ваљевски крај и ваљевску Свету Гору, утолико пре јер је све лепо обележено уз главни пут.

Текст и фото: В. Раонић;