Наставак приче о Јеврејима посвећен је кратком историјском прегледу јеврејских миграција и погрома.
Након погрома у Царској Русији уследио је миран период у доба Лењина који је кратко трајао јер већ тридесетих година прошлог века на власт ступа Стаљин који ће их све протерати на границу са Кином.
У Србији је 1861. године кнез Милан Обреновић увео антијеврејска ограничења, за којим је уследио повољан период за јеврејску заједницу што ће бити нагло прекинуто ратом и немачком окупацијом.
Холокауст који је вршен током Другог светског рата у почео је као геноцид над Јеврејима да би убрзо прерастао у систематско чишћење од етничких и друштвених група које Немци нису сматрали чистом, аријевском расом. Током власти адолфа Хитлера нацизам је постао званична идеологија коју је пратио и расизам и антисемитизам што је резултирало законом који Јевреје лишава немачког дршављанства и учешћа у јавном животу.
Током Нирнбершког процеса, суђења истакнутим члановима политичке, војне и економске елите нацистичке Немачке, пред суд је изведено 24 злочинца, док су Хитлер, Химлер и Гебелс изостали. Главни и најтежи случај међу осуђеницима био је Херман Геринг, отац Гестапоа, командант ваздухопловства и Хитлеров изабрани наследник. Извршио је самоубиство цијанидом пред само погубљење.