Предавање др Јелене Тодоровић Лазић „Република Малта – пут до чланства у ЕУ” (20. 6. 2023) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
Након Кипра, др Јелена Тодоровић Лазић трибину посвећује другом медитеранском острву – држави која је и по површини и по броју становника најмања чланица ЕУ, што је до 2004. био Луксембург. Малта нема превише сличности с Кипром, њен пут је другачији, највише због тога што нема политичких и историјских конфликата, те је долазак до чланства био доста лакши. Нема напетости око острва и др Тодоровић Лазић истиче како је реч о симпатичној причи о малој држави која се у великој мери успешно интегрисала у европску породицу. Британска колонија је постала 1813, служећи као успутна станица за бродове и седиште британске медитеранске флоте, а Закон о независности Малте британски парламент усвојио је 1964. године. Реч је о земљи која је географски „на ивици два света”, у којој се мешају културе углавном из Европе али и са Блиског истока. Након стицања независности, није било извесно да ће земља изабрати да се придружи савезу либералних нација, а било је разговора о придруживању Арапској лиги и блиским везама са Гадафијевом Либијом. Др Тодоровић Лазић наводи како су темељи односа са ЕУ званично постављени потписивањем Споразума о придруживању у децембру 1970. којим се позива на стварање царинске уније засноване на слободној трговини између Малте и Европске економске заједнице. Формални преговори о приступању започети су 2000. године и завршени на Самиту у Копенхагену у децембру 2002, а Малта је позвана да се придружи ЕУ 2004. године.
Малта се на много начина променила откако је ушла у ЕУ, а неке од промена биле су директан резултат чланства у ЕУ, док су друге једноставно резултат глобализације. Др Тодоровић Лазић наводи како је чланство у ЕУ обновило геополитички значај Малте као мале острвске државе у Средоземном мору и довело до фундаменталног политичког, економског и друштвеног развоја. Доказ позитивне промене због које је већина грађана Малте током времена прихватила ЕУ је чињеница да је и на врхунцу економске кризе 2009. године истраживање показало да већина испитаника на Малти сматра како је држава имала користи од чланства у ЕУ, а истраживање из 2017. показало је како се 78% грађана осећа „приврженим” Европи. Када је реч о незадовољству, оно се испољава на плану недостатка европске солидарности по питању миграција и пандемије вируса корона.