Предавање др Милоша Савина на тему „Српски политички фактор у Угарској у прве две деценије XX века“ на Jутјуб каналу КЦНС

Предавање др Милоша Савина на тему „Српски политички фактор у Угарској у прве две деценије XX века“ на Jутјуб каналу КЦНС

Предавање др Милоша Савина на тему „Српски политички фактор у Угарској у прве две деценије XX века“ ( 31. 3. 2021. ) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.

Новоусвојени Апоњијев законик био је један од фактора који је додатно отежао политичку ситуацију међу народностима Угарске. Апоњи је издејствовао усвајање новог закона који се односио на употребу мађарског језика у школама. Законом је било предвиђено обавезно учење мађарског језика у свакој години школовања, и да свако немађарско дете по свршетку четвртог разреда буде у стању да своје мисли разумљиво изражава на мађарском језику. Закон је предвидео обавезу да се мађарски уведе као наставни језик и у вероисповедним школама где има ученика чији су родитељи или старатељи изразили жељу за тим, или у оним школама где има ученика чији је мађарски матерњи језик. Када би настава једном прешла на мађарски језик, било је забрањено да се икада више врати на немађарски наставни језик.

У полемици која је вођена са просветним министром Угарске Албертом Апоњијем око предлога да се отваре нове државне школе у којима би наставни језик био мађарски,  посебно се истакао др Михаило Полит Десанчић, тада једини српски опозициони посланик на Угарском сабору. Полит је оптужио Апоњија да су његове намере усмерене директно ка обесмишљавању просветне улоге српске народно-црквене аутономије и заложио се за увођење општег права гласа, за децентрализацију у смислу финансијске аутономије жупанија, те за заокруживање жупанија по народносном принципу, односно формирање Војводине. Михаило Полит Десанчић водио је борбу за очување српске егзистенције у пештанској Народној скупштини и у часопису Српске либералне странке, Бранику.