Предавање историчара др Милоша Савина на тему „Војводина као српска aутономија у XIX веку” (19. 6. 2023) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
Др Милош Савин наводи да када је реч о Војводини као српској аутономији у XIX веку, важно је вратити се готово читав миленијум уназад како бисмо успели да кондензујемо народне тежње и идеје, њихове односе са другим народима, одређене дијалектике унутар самог српског покрета између конзервативног, грађанског, савременог, модерног у складу са европским трендовима и оног што је било укорењено у већ превазиђеним политичким категоријама. Приликом насељавања Словена на Балкан, постојала је одређена дистинкција међу словенским народима, који ће касније разменом културних утицаја добити одређене карактеристике по којима ће се све више међусобно разликовати и физички и менталитетски. У почетку су били скрајнути са главних историјских токова, да би доласком на Балкан ушли у контекст Византије, Франачке, некадашњих римских утицаја. Словени које препознајемо као Србе у VI веку насељавају подручје Потисја, а Мађари се у Х веку настањују у Панонији. Мађари су у мањем броју населили ове пределе, али су имали државотворну визију и идеју и успели су да од широких словенских маса створе своју државну и етничку територију.
Срби нису имали аутономију због близине доминантно српског језичког и политичког подручја, што је изазивало страх, као и склапање мешовитих бракова током којих је долазило до бројних прелазака из католичанства у православље. После Мохачке битке Срби су доказали и војни значај, а након Велике сеобе добили су аутономију која није била територијална, већ се огледала у праву да имају свог војводу. Тада је почело тражење права која су се односила и на Србе који су пре сеобе функционисали на простору Угарске. Прве артикулације захтева десиле су се на Темишварском сабору, када је цар подржао идеју о Банату као посебној територији, која се, нажалост, није развила. Кроз низ историјских процеса др Савин описује настанак и функционисање Војводине као српске аутономије у XIX веку.