Александар II је, како Срђан Граовац наводи, један од најистакнутијих владара и руских царева из династије Романов, који није случајно добио надимак Ослободилац будући да је ослободио руске кметове, руске зависне сељаке и на тај начин дао свој кључни допринос да тај најбројнији сталеж руског друштва коначно стекне пуну слободу. Тиме је створио предуслове за једну свеобухватну реформу руског друштва, која је подразумевала и судску реформу, као и реформу локалне самоуправе. Спровео је и велику војну реформу, образовни систем је такође значајно унапређен у његово време, као и здравствени систем који је почео да се развија. На тај начин је Александар II стао у ред најзначајнијих реформатора руске државе – Граовац истиче како је вероватно био највећи после Петра Великог.
Међутим, резултати тих реформи нису били толико успешни колико су били они за време Петра Великог. Резултати реформи о ослобађању руских сељака били су делимични, јер су сељаци су добили слободу, али су земљу морали да откупе од племства, што је било велико оптерећење за њих наредних година, када су морали да је отплаћују уз све камате и нова задуживања. То је довело до тога да добар део руских сељака чак ни деценијама касније није успео да постане апсолутни господар земље. Ово је био велики унутрашњи проблем руског друштва, пре свега када говоримо о чињеници да су руски сељаци генерално чинили више од 80 посто укупног становништва. У Русији аграрно питање није било решено, те се може закључити да је било рак-рана руског друштва, а да Александрове реформе колико год биле добронамерне и корисне нису биле до те мере свеобухватне да би обезбедиле неометан развој Русије у будућности. Оне нису успеле да предупреде догађаје који ће дубоко уздрмати Руско царство, који ће уништити династију Романов и Русију бацити на колена 1917. године у време Октобарске и Фебруарске револуције, када је управо та експлозија незадовољства против руске државе добрим делом индукована захваљујући нерешавању аграрног питања. Граовац наводи како можемо закључити да је Александар II један значајан руски цар који је спровео битне реформе, од есенцијалне важности, али у том кључном питању ослобађања сељака реформу није спровео до краја, што се показало као узрок слабости руског друштва.