Предавање Огњена Карановића на тему „СТВАРАЊЕ ЗЛОЧИНАЧКЕ НДХ И СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ 1940−1941. ГОДИНЕ“ 15. децембра на Jутјуб каналу КЦНС

Предавање Огњена Карановића на тему „СТВАРАЊЕ ЗЛОЧИНАЧКЕ НДХ И СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ 1940−1941. ГОДИНЕ“ 15. децембра на Jутјуб каналу КЦНС

Предавање Огњена Карановића на тему „СТВАРАЊЕ ЗЛОЧИНАЧКЕ НДХ И СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ 1940−1941. ГОДИНЕ“ можете погледати 15. децембра у 20 часова на нашем Јутјуб каналу.

Дана 10. априла 1941. када су немачке трупе ушле у Загреб, дочекане су од највећег дела грађана са одушевљењем и засипане су цвећем. Усташки експонент, Славко Кватерник, прогласио је „ускрснуће Независне Државе Хрватске“ (на чијем је челу био Анте Павелић). Усташе нису биле први избор Немаца за формирање марионетске државе. Они су у скоро свим окупираним и савезничким земљама предност давали умеренијим режимима који су имали некакав углед у народу. Осим тога, Павелића су сматрали Мусолинијевим човеком. Власт су прво понудили политичком вођи Хрвата, Влатку Мачеку, који је то одбио, али је 10. априла 1941. упутио поруку хрватском народу да остане лојалан према новој власти. Ипак, Мачек није имао никакву улогу у стварању нове хрватске државе. Католичка црква на челу са надбискупом Алојзијем Степинцем била је отворено на страни успостављања новог режима. Усташе у почетку нису имали нити војску нити администрацију способну да контролише целу територију НДХ. Ослањали су се на десно крило присталица ХСС. Павелић се из Италије вратио у Загреб 17. априла. Попуштајући под Мусолинијевим захтевима, Павелић је прихватио Ајмонеа, војводу од Аоста, за титуларног краља НДХ под његовим новим краљевским именом Томислав II.

Томислав II никада није посетио НДХ и није имао утицаја у власти којом је доминирао Анте Павелић. Незадовољни са Павелићевим режимом, Нецми су у септембру 1941. опет тражили од Влатка Мачека да преузме власт, што је он опет одбио. Страхујући од Мачека као могућег ривала, Павелић је касније наредио да се Мачек ухапси и затвори у логор Јасеновац. НДХ је захватила права бесомучност у прогањању Срба и бавила се мишљу како да истреби све Србе из подручја НДХ. Павелић је то изјавио и Адолфу Хитлеру, када га је први пут посетио 7. јуна 1941. у Немачкој. Тражио је пута и начина како да НДХ остане „само Хрватска“, како да је „очисти“ од нехрватског елемента, мислећи при томе углавном на Србе. Очито у сагласности с Павелићем говорио је (на једном збору у Лици) „доглавник“ Миле Будак шта ће радити са српским становништвом у НДХ. Један део Срба ће се протерати, други део ће покатоличити, што је значило похрватити, а трећи део српског становништва НДХ ће физички истребити. Тако је записао и добро информисани историчар усташтва, Јере Јареб, у својој књизи „Пола вијека прошлости Хрватске…“ истакавши наиме како уништавање Срба није била само Павелићева политика него и усташког покрета и који је поставио тврдњу да је сав хрватски народ био за НДХ.