Овомесечну трибину о Тихомиру Остојићу др Милош Савин отвара биографским подацима који су значајни за разумевање његовог политичког, али пре свега деловања у сфери културе и образовања.
Остојић се бавио великим бројем актуелних проблема из српске културне историје али и национално-политичким питањима. Дао је велики допринос радовима из културне и историје српске књижевности 18. и 19. века. Радио је у многим областима културног стваралаштва: организовао је гимнастичка удружења и ђачке хорове, популарисао народну и црквену музику, писао је приказе, критике и чланке о уметничким дешавањима и сарађивао је са установама културе као што су Одбор Новосадске српске читаонице, Артистички одсек у Друштву за Српско народно позориште.
У Књижевно одељење Матице српске ушао је 1898. године. Уз помоћ групе реформиста окупљених око часописа Покрет (1899–1912) радио је на реформи Матице српске. Остојић је као представник ове струје дошао на место секретара Матице српске 1911. и у кратком периоду до избијања Првог светског рата успео је да стабилизује ову установу и поново покрене Летопис који је обогаћен актуелним национално-политичким и културним садржајем и око кога су се окупљали најбољи, ондашњи, српски писци из различитих области.
Тихомир Остојић умире у Бечу где се лечио од болести задобијене током интернације у Стоном Београду у 56. години живота, 18. октобра 1921.