ГЛАВНИ ПРОГРАМ:
12. јун, Сцена: Пера Добриновић, СНП, у 19.30 часова
„Негде изван планета“
Балет Српског народног позоришта
Варљива лепота / Delusional Beauty
Комад црпи инспирацију из надреалног света Салвадора Далија, а нарочито из његове слике “Жена са главом од ружа” из 1935. године.
Слике су одувек биле извор инспирације за Анабел Лопез Очоу. Кроз покрет, она настоји да пробуди познате слике, да ослободи фигуре њихове укочене непомичности и омогући им да дишу, преображавају се и постоје у пролазном, неухватљивом свету покрета.
Киша / La Pluie
“Киша” је завршни део комада под називом “Црна киша” који је Анабел Лопез Очоа креирала 2005. године за Балет из Женеве. Целокупно дело говори о ратним разарањима, док последњи дует треба да донесе осећај обнове.
Киша постаје тиха сила преображаја која спира трагове рушења и насиља, све док не остане само повезаност између двоје људи. У тој интимности лежи могућност неке наредне љубави, а са њом и крхка, али дубока нада у нови почетак.
Линеа Ректа / Linea Recta
“Линеа Ректа” је снажно и упечатљиво дело које истражује парадокс страственог фламенка: упадљиво одсуство физичког партнерства. Поштујући интегритет жанра и његов препознатљив интензитет, Анабел Лопез Очоа изнова осмишљава његов језик кроз оригиналан и експлозиван вокабулар – онај који се усуђује да уведе партнерство као физичку и емотивну силу, преиспитујући традицију без губитка њене суштине.
Анабел Лопез Очоа – биографија
Кореографкиња колумбијско-белгијског порекла, Анабел Лопез Очоа стекла је образовање из области уметничке игре у Краљевској фламанској школи балета у Белгији. Након дванаестогодишње солистичке каријере у Скапино балету, 2003. године је одлучила да усмери своју енергију на кореографију. Исте године проглашена је звездом у успону на холандској сцени, а током година награђивана и тражена кореографкиња која је поставила комаде за више од 40 компанија широм света. Међу њима су ротердамски Скапино балет, Холандски национални балет, Балет Женеве, Краљевски фламански балет, Гетеборг балет, Балет Пенсилваније, Балет Икс, Балет Џез Монтреал, Национални балет Марсеја, трупа Јакоби и Пронк, Балет Хиспанико, Национални балет Финске, Национална компанија за игру из Мадрида, Шкотски балет, Вашингтон балет, Национални балет Доминикане, Аугсбург Балет, Балет Остин, Атланта балет, Национални балет Кубе, Национални балет Чилеа, Балет Маниле, трупа Данила Симкина, Синсинати балет, Џофри балет, Енглески национални балет, Њујорк сити балет… Свестрана уметница, Очоа ствара и за позориште, оперу, мјузикл и модне догађаје попут сарадње са прослављеним брендом Виктор и Ролф, и њиховог пројекта у Музеју Ван Гога. Године 2009. креирала је дело Зип Зап Зум за Балет Џез Монтреал, који се позиционирао међу 10 најизврснијих позоришних догађаја у области уметничке игре по оцени медија Питсбург Газет, Бостон Глоуб и Монтреал Газет, а био је и део листе најбољих десет продукција године у Сан Дијегу и Чикагу. Радови Анабел Лопез Очое завредели су бројне награде. Њена представа Трамвај звани жеља номинована је за престижну награду Оливије и освојила признање за најбољу кореографију од стране британског Круга критичара. Године 2007. Очоа је позвана да се укључи у рад престижног Кореографског института Њујорк сити балета.
фотографије: Leonardo Binello
ПРАТЕЋИ ПРОГРАМ:
Петак, 12. јун, у 20.30, Камерна сцена
„Идиот: скидање са крста“
По роману Фјодора Михајловича Достојевског и драматизацији Анџеја Вајде
Режија: Душан Матејић и Јанко Цекић
Користећи се адаптацијом Анџеја Вајде, Настасија Филиповна која је настала према капиталном делу “Идиот” Фјодора Михајловича Достојевског, настала је представа
“ИДИОТ: скидање са крста” .
Радња драме је смештена у ноћ убиства Настасије Филиповне, жене која је покретач њиховог односа – пријатељства, мржње, зависти, љубоморе, сажаљења… Судар, сукоб и спој два света, два принципа: доброте и пакости, љубави и мржње, наивности и прорачунатости, опроштаја и казне, давања и узимања – доноси низ различитих а основних питања.
Која је то и каква лепота која ће “спасити свет”? Какав је наш доживљај Љубави? Колико лица и наличја има Љубав или је њено лице само једно? Где је крај брижности и давању, а где почетак патологије?
У таквим душевним раскорацима, у којима се често налази и наш савремени човек, има ли места идеалима и лепоти? Колико лако човек суди другоме? Најзад, има ли данас људи којима је важнији други човек, којима је важна заједничка, колективна правда и истина, који су довољно јаки за способност жртвовања?
Свет, и онда и сада, у коме су новац и моћ, све материјалне вредности једини Бог, може да види само спољашну лепоту и тешко је разликује од било које ружноће. Човек, и онда и сада, треба да воли другога због њега самог, да му помогне, да га утеши и охрабри – лечећи његове ране снагом саосећања. У свету новца и себичности човек губи моћ емпатије. А управо емпатија има огромну снагу да мења човека. Напослетку, може ли човек заиста да се промени? У оваквим питањима важан је његов однос према Лепоти, али оној унутарњој. Представа “Идиот: Скидање са крста” говори о вери у човека и о снази његове промене, о важности осећаја за заједницу, о препрекама и искушењима на људском путу ка Љубави.
Related
