- skraćenica za „pokojnu“ Jugoslovensku Radio Televiziju
- u periodu ’70-tih, posle pojave Bitlsa i Stounsa, opšteprihvaćen termin starijih građana SFRJ, za slušaoce rock&rola koji su nosili kosu koja je prelazila preko kragne
- dugotrajan aplauz uz stajanje kojim se nagrađuju akteri nekog pozorišnog ili muzičkog događaja
Bez konsultovanja sveznajućeg „googla“ tvrdim da je na JRT-u1 prvi put emitovan snimak koncerta antologijskog rock benda „Deep purple „ 01.12.1974 godine. Sigurnost u verodostojnost ovog podatka proističe iz toga da mi je to bio osamnaesti rođendan pa zahvaljujući punoletstvu sam, zajedno sa prisutnim drugarima (čupavcima2) slavio uz muziku koja, u to vreme, nije baš prijala starijoj populaciji. Jednostavno, uspeo sam da, posle silnih ubeđivanja, dobijem dozvolu da u stanu pravim žurku, roditelji su se sa svojim društvom povukli na rezervni položaj, tj. u Dom JNA na šlagere. Mislim da je, posle ovakvog uvoda, cenjenom čitateljstvu jasno koja i kakva su muzička opredljenja potpisnika ovih redova i kakve se emocije bude prilikom podsećanja na Puprle, Led Zeppelin, Queen…
Izveštači sa raznovrsnih događaja imaju običaj da kažu da je sala bila „ispunjena do poslednjeg mesta“, meni se automatski nametne pitanje: kome je bilo namenjeno to „poslednje mesto“ , zašto taj „poslednji gledalac“ nije udostojio upriličeni događaj svojim prisustvom?
Šalu na stranu, u petak 12-og januara, najnovije godine, u prepunom gledalištu scene „Jovan Đorđević“- SNP-a, imali smo priliku da prisustvujemo, naj blaže rečeno, odličnom koncertu, rok operi, Novosadskog Big Benda – Hora i Orkestra Opere SNP-a. Kada kažemo prepunom gledalištu to mislimo bukvalno, u smislu da je i na stepenicama pored sedišta bila „borba“ za sedenje a dobar deo publike je odstajao stotinjak minuta,( i nešto malo više) koliko smo imali priliku da uživamo u ovom jedinstvenom koncertu.
„Krivci“ za ovako prijatnu atmosferu prepunu aplauza, pevanja, sanjarenja… su Danka Adamov, Renata Starović Petošević, Maja Andrić, Dragana Keler, Zoran Šandorov, Vojislav Malešev, Aleksandar Tolimir, članovi Hora i Jelena Končar, solistkinja Opere. Dirigent Fedor Vrtačnik, je prezadovoljnu publiku vodio kroz antologijske hitove a takođe je odgovoran i za muzičke aranžmane.
Da ugođaj bude kompletan pomagao mu je koncert majstor Vladimir Đuković a sigurno veliki doprinos je dala Katarina Mateović Tasić. Odličan izbor svetskih i domaćih, evergreen numera je učinio da je publika, uz standing ovation 3 , iznudila bis, koji po svoj prilici nije bio planiran.
Spoj muzičkih žanrova roka, džeza i opere proistekao iz prve saradnje Novosadskog Big Benda sa Horom i Orkestrom Opere SNP-a nas je još jednom uverio da u ovom gradu još uvek postoje neverovatno kvalitetni izvođači koji, doduše sve teže, odolevaju poplavi „turbo-folk-grandomanijsko-ružičastih“ i ostalih uveseljivača širokih narodnih masa.
Posle ovakvih događaja prosečan gledalac, se zapita da li bi trebalo ozbiljno razmisliti o konceptu finansiranja sličnih dešavanja jer sa prikazanim efektima i rezultatima se dokazuje da se kvalitetnim promišljanjem, radom i upornošću može postići izuzetno kvalitetan i popularan program, pa zašto ga ne forsirati, tj. prezentovati mnogo širem auditorijumu?
Privilegija žitelja Novog Sada je upravo u tome da u raznovrsnoj ponudi ima priliku da prisustvuje ovakvim, sjajnim, događajima. Ovom prilikom dolazimo do logičnog pitanja: Koliko umemo, hoćemo i znamo da cenimo kvalitet koji već posedujemo dok nam istovremeno, „ničim izazvana“, agresivna, konzumeristička propaganda uporno nameće drugačiji koncepti. Raduje nas da je preko hiljadu gledalaca prepoznalo pravi kvalitet u preobilnoj ponudi novogodišnjih dešavanja.