Tribina „Milovan Đilas – disidentsko političko nasleđe“ 8. aprila u klubu „Tribina mladih“

Tribina „Milovan Đilas – disidentsko političko nasleđe“ biće održana u ponedeljak, 8. aprila u 18 časova u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač je msr Ognjen Karanović, istoričar. Najjednostavnije, mogli bismo da ponovimo tvrdnju da je Milova Đilas posle 1954. godine doživeo politički i duhovni „preobražaj“. Međutim, bio bi to, zaista, samo banalan i površan pogled na političke i profesionalne delatnosti disidenta Milovana Đilasa u godinama nakon njegovog razlaza sa Komunističkom partijom Jugoslavije i jugoslovenskim partijsko-državnim organizmom u čijem kreiranju je i sam učestvovao. Tako, Vladimir Dedijer u analizi ličnosti Milovana Đilasa za osnovu uzima psiho-antropološke karaketristike dinarsko-planinskog područja, pozivajući se pritom na radove eminentnih naučnika poput Jovana Cvijića i Fernana Brodela. Po njegovim zapažanjima, Milovan Đilas je pripadao tipičnom primeru violentnih dinarskih ličnosti, sa snažnim temperamentom, naglašenim emocijama, ali i sklonošću ka čestim i naglim promenama raspoloženja i stavova i raznim vrstama krajnosti. Takav mentalni sklop nužno je u praksi rađao fanatičnost, netaktičnost, euforičnost i nepromišljenost, ali istovremeno i iskrenost, neposrednost, odanost i posvećenost idejama i stavovima, ma kakvi oni u datom trenutku bili. Uočavajući osobine dinarskog mentaliteta, Vladimir Dedijer beleži karakteristična zapažanja Fernana Brodela, po kojima planina, kao utočište, predstavlja zemlju slobodnih ljudi, ali je istovremeno i fabrika ljudi za tuđu upotrebu. U sukobu Partije i Đilasa uticaja su imali različiti faktori, počev od novoformiranih ličnih utisaka kod Đilasa o budućnosti i svrsishodnosti KPJ i ideologije čiji je ista bila nosilac, zatim različitih karaktera potonjeg disidenta i njegovih dojučerašnjih saboraca, drugova i saradnika na čelu sa Brozom, životnog iskustva, vrednosti i vaspitanja, do različitih političkih pogleda, kao i pogleda na svet i život. Za razliku od Tita i Partije, Đilas u suštini nije bio političar već idealista, koji se večito borio između pisca i ideologa, politike i literature. Tito je za razliku od njega bi surovi pragmatik, kome je politika predstavljala veštinu mogućeg i imperativ uspeha, kako ličnog (u smislu socijalne promocije kojoj je težio od detinjstva) do državnog, posebno na spoljnopolitičkom polju. Sa druge strane, Milovan Đilas sa svojim idejama i idealima, dinarskom violentnom prirodom, žestokim temperamentom, fanatizmom i idealizmom, na kraju nije bio dorastao političkim izazovima složenog i osetljivog vremena u kojem je živeo. Međutim, u svom disidentskom životu, u kome se preobratio od radikalnog marksiste do komunističkog reformatora; od komunističkog reformatora do socijaliste; i od socijaliste do socijaliste i demokrate, produkovao je jednu novu političku doktrinu, koju smo dužni da danas ispravno vrednujemo. Na predstojećim razgovorima u okviru Tribine mladih Kulturnog centra Novog Sada pokušaćemo da otkrijemo, zbog čega ime Milovana Đilasa mnogi delovi današnjih generacija građana Srbije, percepiraju kao personalizovani izraz istinskog profila srpstva.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.