У ХАРМОНИЈИ СА ПРИРОДОМ – КРЧЕДИНСКА АДА

У ХАРМОНИЈИ СА ПРИРОДОМ – КРЧЕДИНСКА АДА

Ко није био на Крчединској ади, тај не зна шта је исконска лепота. Овде све одише хармоничним животом где време мерено сатом нема никакав утицај. Живот је препуштен природи и слободи.

До ове дунавске оазе стиже се након пола сата лагане вожње бродом низводно од ресторана „Сидро”. Цео излет траје око четири сата за најављене групе у периоду од маја до септембра.

Најпре се пролази испод Бешчанског моста, дугог преко два километра, који има највећи пад на аутопуту у Европи услед висинске разлике леве и десне обале реке. Његов првобитни креатор био је чувени Бранко Жежељ, да би недавно проширен за још један смер, одн. мост близанац. И ту негде, на 1230 км мерено узводно од ушћа, почиње речно острво настало померањем Дунава.

Једно је од највећих речних острва на Дунаву гледано од ушћа Драве до ушћа Тисе у Дунав, површине 9 км квадратних и дужине обале око десет километара. Организатори овај излет називају фотосафари а погодан је и за децу. Организује се за мање групе да би се што мање нарушавала устаљена природна хармонија на ади. Овде се могу видети одрасли и младунци: коњи, подолска говеда, овце, свиње мангулице, коке (које иначе носе јаја по дрвећу) и пулини који помажу сточарима. Увек атрактивни магарци и њихови младунци (пулад) повучени су кућама јер их нападају шакали који прелазе канал услед ниског водостаја. Ту су и врбе старе двеста година које је природа обликовала тако да изгледају као природне скулптуре. Оне пејзажу острва дају препознатљив изглед.

Крчединска ада је прави рај за екологе, биологе, природњаке, љубитеље птица. Гардиновачким рукавцем се мали чамцем може стићи до Малог и Великог Аркања, а у окружењу има и много других рукаваца, меандара, шума, тршћака, ливада – сваки од тих микролокалитета је специјални дом некој живој врсти.

Раније није тако било, али сада је Крчединска ада припојена заштићеном подручју природе првог степена резервата Петроварадинско-ковиљског рита у ком се срећу ретке и заштићене биљне врсте као што су бели и жути локваљ, мочварни каћунак и плава линцура. Беле и бадемасте врбе, јасен, беле и црне тополе су станишта ретких птица. Цео рит је изузетан комплекс за ловни, риболовни, научни, образовни, еко и етно туризам.

Резерват ужива троструку заштиту, почев од Рамсарске конвенције. У оквиру овог екосистема од 172 врсте птица, чак 103 су ретке врсте. Црна рода је свој дом пронашла баш на Крчединској ади. Рит у ширем смислу је дом дивље мачке и видре. Изузетно је значајно природно мрестилиште шарана, штуке и кечиге.

Дугујемо велику захвалност Слађани Судар и Маји Бошњак, запосленим у Туристичкој организацији Инђија што су овим мини фотосафаријем за представнике медија, одшкринуле врата овако изузетног природног добра. Сада знамо да заинтересовани туристи, наставници, родитељи и љубитељи природе и Србије, такође могу себи да приуште посету Крчединској ади, како кажу – последњој оази.

 

Текст и фото: В. Раонић;