Предавање Срђана Граовца на тему „Албанска побуна на Космету 1944−1945. године“ 23. новембра на Jутјуб каналу КЦНС

Предавање Срђана Граовца на тему „Албанска побуна на Космету 1944−1945. године “ можете погледати 23. новембра у 18 часова на нашем Јутјуб каналу.

Албанску побуну морамо да посматрамо у контексту спољнополитичких збивања пред крај Другог светског рата, односно повлачења нацистичке Немачке са Балкана крајем 1944. године, као и заинтересованости Велике Британије да заштити своје позиције у Албанији и Грчкој. Иако је Британија током рата активно помагала Народноослободилачку војску Југославије и, самим тим, долазак Комунистичке партије на власт у Југославији, крајем 1944. и почетком 1945. долази до првих размимоилажења и трзавица између Београда и Лондона. Узрок размимоилажења биле су амбиције Југославије да „извози револуцију“ у суседне балканске земље, што је Британија доживела као угрожавање сопствених позиција на Балкану и Медитерану. Британија је пред крај Другог светског рата имала најмање три разлога за актуелизовање питања Косова. С једне стране Косово је, као и северна Албанија, било упориште свих националистичких и антикомунистичких снага међу Албанцима, те би његово укључивање у Албанију створило равнотежу снага између националистичког севера и комунистичког југа. Та равнотежа, иначе, не би била могућа с обзиром на демографску и економску надмоћ јужног – „комунистичког“ дела Албаније. Такође, Британија је у проблему Косова видела шансу за стварање првих пукотина и конфликата унутар социјалистичког блока, па су британски емисари у Албанији код вођства албанских комуниста често отварали тему припадности Косова после рата, покушавајући тиме да унесу раздор између албанског и југословенског руководства. Коначно, британска прикривена подршка балистима на Косову представљала је одмазду и упозорење због југословенске ангажованости у Грчкој и помагања комуниста у Грчком грађанском рату, који се распламсавао у децембру 1944. Ипак, важно је напоменути да британска ангажованост није могла да буде главни окидач побуне, нити њеног даљег тока, као што ни британска умешаност у побуну није могла да се мери са учешћем Немачке, директно заинтересоване да отвори унутрашњи фронт у Југославији и тако нанесе тежак ударац свом ратном непријатељу.